Dra­ma­turg, fa­do mu­zi­čar­ka, umjet­ni­ca, vo­di­telj­ka, knji­žev­ni­ca Ma­ja Volk, pred­sta­vi­la je u če­tvr­na pro­mo­ci­ji no­vog Nu­ti­bu­le­ta u Del­ti iz lič­nog is­ku­stva ob­ja­sni­la ka­ko mo­že­mo sa­ču­va­ti zdra­vlje uz po­moć pra­vil­ne is­hra­ne. Ona je uspje­la da se iz­bo­ri sa naj­o­pa­ki­jom bo­le­šću i to, iz­me­đu osta­log, za­hva­lju­ju­ći is­hra­ni ba­zi­ra­noj is­klju­či­vo na si­ro­vim na­mir­ni­ca­ma. Ova­kav vid is­hra­ne do­no­si ku­hi­nju bez mi­ri­sa, pr­že­nja, ti­ga­nja, šer­pi, lo­na­ca sa dra­stič­no sma­nje­nom po­tro­šnjom stru­je i de­te­r­dže­na­ta jer to­plo vo­dom mo­že­te is­pra­ti sve. U ži­vu hra­nu spa­da­ju vo­će, po­vr­će, sje­men­ke, kli­ce, hlad­no ci­je­đe­na ulja, hra­na bez so­li.
Da li si­ro­va hra­na mo­že i mo­ra po­sta­ti stil ži­vo­ta?
- Ni­šta ne mo­ra u ži­vo­tu, ne­go je stvar slo­bod­ne vo­lje, iz­bo­ra i svi­je­sti. Kad ne­ma­te zna­nje on­da mo­že­te da ra­di­te raz­ne glu­po­sti u ži­vo­tu, ali kad stek­ne­te zna­nje i po­no­vo ra­di­te po sta­rom on­da ste bu­da­la. Pre­ma to­me čo­vjek mo­ra da se raz­vi­ja i kad do­đe do tog ni­voa svi­je­sti to je pri­rod­no. Nor­mal­no da je to stil ži­vo­ta, jer ne­ma ni­jed­na an­ti­lo­pa na ovoj ze­mlji ko­ja ima dva sti­la is­hra­ne, zna šta je­de. Po­vra­tak pri­ro­di, eko­lo­ška is­hra­na, is­hra­na ko­ja mo­že da spa­se čo­vje­čan­stvo ne sa­mo od bo­le­sti, ne­go i pre­na­se­lje­no­sti i ra­znih dru­gih stva­ri. To je bu­duć­nost.
Ko­me Vi pre­po­ru­ču­je­te si­ro­vu hra­nu i od ko­jeg uz­ra­sta?
- Sa si­ro­vom hra­nom se po­či­nje i sa njom tre­ba i da se za­vr­ši, ali da se za­vr­ši u mno­go du­bo­koj sta­ro­sti. Svim sto­go­di­šnja­ci­ma na ovoj pla­ne­ti ko­jih ima na ne­kih šest, se­dam pla­vih zo­na ka­rak­te­ri­stič­no je da ne je­du me­so, mli­ječ­ne pro­iz­vo­de, da je­du ja­ko pu­no vo­ća i po­vr­ća, za­čin­skih bi­lja­ka... Sve­ga to­ga mi ima­mo u obi­lju. Za­hva­lju­ju­ći ovim fan­ta­stič­nim blen­de­ri­ma kao što je nu­tri­bu­let je on­da mo­gu­će raz­bi­ti tu ce­lu­lo­zu da nam se olak­ša ap­sor­bo­va­nje. Ne­ma tu ogra­ni­če­nja. Ovo je je­di­na pri­rod­na is­hra­na ko­ju mo­že­te da je­de­te od pr­vog da­na do po­sled­njeg da­na svog ži­vo­ta i da se ne raz­bo­li­je­va­te.
Da li vje­ru­je­te u eti­ke­tu or­gan­ske hra­ne i vo­ća i po­vr­ća?
- Svje­sna sam da je u gra­do­vi­ma ne­mo­gu­će uvi­jek se or­jen­ti­sa­ti na or­gan­sko, ali ono što mo­že da nam bu­de or­gan­sko je cve­kla. Me­đu­tim, mo­ra­mo vo­di­ti ra­ču­na, kad je je­de­mo jer ona sku­plja otro­ve i nju je bo­lje ne je­sti ako ni­je or­gan­ska. Vo­će je ja­ko ugro­že­no. Zna­mo da se ja­bu­ke pr­ska­ju... Me­đu­tim, ima­te mo­guć­nost da u sak­si­ja­ma ga­ji­te ako ni­šta dru­go za­čin­sko bi­lje i da ima­te ne­ku svo­ju ur­ba­nu or­gan­sku ba­šti­cu. Što se ti­če ži­ta, sje­men­ki, su­sa­ma to ap­so­lut­no ku­pu­jem or­gan­sko i ne­u­po­re­di­vo je zdra­vi­je.
Mi­sli­te li da zbog vi­so­kih ci­je­na lju­di bje­že od or­gan­skih i svje­žih obro­ka?
- Mi­slim da je mno­go sku­plje me­so, mli­je­ko, mli­ječ­ni pro­iz­vo­di ne­go što je vo­će i po­vr­će. Dru­go, ka­da se ne ku­va va­ma po­la ki­lo­gra­ma spa­na­ća svje­žeg mo­že da tra­je po pet, šest da­na, a kad ga sku­va­te to je jed­na por­ci­ja. Ni­ko ni­ko­ga ne mo­že da na­hra­ni jed­nom ku­va­nom šar­ga­re­pom, ali jed­na ren­da­na sa li­mu­nom, ma­sli­no­vim uljem i sje­men­ka­ma je ci­je­li obrok. Jed­nu cve­klu ne­mo­gu­će je za je­dan dan po­je­sti, ne­go po če­tvrt ili po­la, a kad je sku­va­te za čas je po­je­de­te.
Ko­li­ko se zim­ski je­lov­nik raz­li­ku­je od ljet­njeg?
- Je­di­no u ci­je­ni i na­mjer­ni­ca­ma. Zi­mi ne­ma ne­kih na­mir­ni­ca kao što je lu­be­ni­ca ili di­nje. Me­đu­tim, ja i zi­mi imam za­mr­znu­te i bo­rov­ni­ce i ma­li­ne i ja­go­de. Ka­da ima­mo fri­ži­de­re i za­mr­zi­va­če i mo­guć­nost da ci­je­le go­di­ne ima­mo svje­že ne­ma raz­li­ke iz­me­đu zim­ske i ljet­nje hra­ne.
Ko­je smu­ti­je pred­la­že­te s ob­zi­rom na to da ha­ra vi­rus gri­pa?
- Po­la ana­na­sa, ka­ši­či­ca kur­ku­me i ka­ši­či­ca đum­bi­ra, ne mo­ra čak ni vo­da da se do­da, mo­že ma­lo ko­ko­so­ve vo­de. Tu do­bi­je­te jed­no ja­ko moć­no pi­će ko­je či­sti kr­ve su­do­ve, ko­je osvje­ža­va je­tru, ko­je je je­dan de­toks. Va­žno je da se zi­mi uzi­ma vi­še za­mr­znu­tog bo­bi­ča­vog vo­ća, cve­kle i šar­ga­re­pe kao an­ti­ok­si­dan­te, pu­no ci­tru­sa, bi­je­li luk kao an­ti­bi­o­tik naj­ja­či pri­rod­ni i lju­ta pa­pri­či­ca ko­ja ubr­za­va kr­vo­tok 26 pu­ta. Ko do­bi­je in­farkt sa­mo ne­ka za­gri­ze lju­tu pa­pri­či­cu i vra­ća se u ži­vot.
VI.R.


Zdra­vlje je u po­vr­ću i vo­ću

Ka­ko po­če­ti rad­ni dan. Tri obro­ka – va­ša pre­po­ru­ka?
- Ov­dje ne­ma kla­sič­nih obro­ka. Ov­dje ima­te dvi­je vr­ste obro­ka - voć­ni i sa­lat­ni sa sje­men­ka­ma. Ka­da ima ulja to je on­da te­ži obrok za­to što se ma­lo du­že va­ri. Voć­ni obro­ci ko­ji spa­da­ju u lak­še se va­re od po­la do sat, ako ima ba­na­na on­da dva sa­ta, dok se ora­ša­sti plo­do­vi va­re tri sa­ta. Ono što je bit­no je da se je­de vo­će pri­je obro­ka a ne po­sle. Mo­že on­da da ide voć­ni obrok, sa­lat­ni obrok i ta­ko re­dom ko­li­ko ho­će­te.


Cr­ve­ni smu­ti po­di­že imu­ni­tet

Da li smu­ti­ji i ko­ji mo­gu za­mi­je­ni­ti po­di­za­če imu­ni­te­ta?
- Ne po­sto­je dru­gi po­di­za­či imu­ni­te­ta osim ovo­ga. Ako ho­će­te imu­ni­tet pi­ju se cr­ve­ni i ze­le­ni smu­ti­ji. To su cve­kla, šar­ga­re­pa, bo­rov­ni­ce, aro­ni­je, sve što je u toj bo­ji to su ja­ki an­ti­ok­si­dan­ti. Na ze­le­nom so­ku mo­že­te ja­ko du­go da iz­dr­ži­te, na cr­ve­nom ma­lo ma­nje. Dvi­je ba­na­ne, li­mun i ne­što ze­le­no, spa­nać, bo­kvi­ca, ko­pri­va, bre­za, per­šun, mi­ro­đi­ja – ide­a­lan smu­ti. Li­mun ne­u­tra­li­še a ba­na­na mu da­je slat­ko­ću i sve to ima ukus ne­kog ki­vi­ja.